Istorija

Витојевци су забележени као насеље у једном документу из 1416. године. У турском делу Срема, 1702. године јс овде постојало село. У току аустро-турскограта 1718. године, становници Витојеваца, Крстаца и Платичева су исцред Турака побегли у шуме и мочваре и тамо се задржавали и после рата. Земунско властелинство је имало22 насеља и овом добру су припадали Витојевци. Поступање власти према становницима као и понашање управника имања Колхунта, најдрастичније је приказао кнез из Витојеваца. Он је изјавио како су сељаци ”… неволи доста терпјели, а сада село раселиласја: 4 отипша человјека не могући зла терпјети, у иустахије – а остали људи које камо населилсја, остах њине ја киез сам. В. нацред ничта давати имјејем ни могу”. Десет иородица се преселило у Обреж, а осам у Огар.

После аустро – турског рата 1739. године, насељавана је Посавина. Посебна комисија је извршила распоред чета српске милиције. Једна чета од 121 човека одређена је за Витојевце и тек 1744. године коначно су насељени Витојевци и Обреж. Формирањем Петроварадинског граничарског пука Витојевци су одвојени од Земунског спахилука и прикључени су Војној граници.

Године 1756. село је имало 16, а десет година касније 37 кућа. Франц Енгел је забележио:

”Витојевци леже у равници, окружени баруштинама; имају 54 граничарске куће од чатме покривене трском и рогозином, илирску цркву од добре грађе, затим изван насеља стару дрвену капелу, и илирску школу са зидовима од чатме”.

Године 1791. село је имало 42 куће са 328 становника. Почетком 19. века број становника био је исти, уз не много више домова. Већина досељених породица била је из Србије.

Витојевчани су учествовали и у револуцији 1848. године. Граничари из села тешко су се покретали на војну службу. Због велике непослушности која је владала у Витојевцима, Главни одбор у Карловцима је наредио да се под стражом доведу непокорни граничари. Мештани су тужили попа да се не држи реда приликом смена за војне логоре, али су власти одбиле ту жалбу.

После катастрофалне поплаве 1932. године Витојевци су пресељени на ново место. Овај догађај је описан у књизи Емилијана Глоцара ”Од пролећа до пролећа” а роман је био нарочито запажен на конкурсу у Прагу 1938. године.

У другом светском рату Посавски партизански одред је највећи број акција изводио око Витојеваца у јесен 1942. године. О учешћу мештана у борби говори споменик у селу за 31 палог борца и 51 жртву фашистичког терора.

Извор: Историјски архив “Срем”